Ali ti mene ne razumeš!

Jeste, živimo svi različite živote. Možda i nismo najsposobniji komunikatori. Ali mislim da je najveći problem naše (ko god to bili mi) komunikacije u stvari emocija.

Kao so na svežu ranu, tako i u razgovoru možemo da čujemo komentar koji dopire do kostiju. Zatvaranje, uzvraćanje udarca ili opravdanje je najčešći odgovor. Ali ti mene ne razumeš! Automatski ste dali sebi opravdanje zašto se ne priča o tome, uzvratili udarac jer oni vas ne razumeju i zatvorili diskusiju. Zar je moguće da dve odrasle osobe ne umeju da kažu ono što stvarno misle na način koji je razumljiv? Da li ne treba da diramo rane? Ili možda se samo ne hvatamo u koštac sa problemima.

Možda te i ne razumem, ali pokušaj molim te da mi objasniš.

Mislim da me ne razumeš, ali ako bi me saslušao/la do kraja, pokušao bih da objasnim.

Često svi dolazimo u situaciju da pomislimo ili kažemo “Lako je njemu/njoj!”. Ali da li stvarno znamo kroz šta prolaze? Ne smemo potcenjivati tuđi bol i muku. Jer sve nas bole različite rane. Kako roditelja boli što se dete nije još vratilo kući, tako i dete boli kada roditelj ne odobri izlazak. Nekom je lakse podneti slomljenu nogu nego slomljeno srce, ili obrnuto.

Otvorimo uši da saslušamo. Otvorimo um da razumemo. Otvorimo srce da ne osuđujemo. Svet će biti mnogo lepši.

 

BS:MS