Zgodna a nezgodna ženska

Jezička nelogičnost. Da ženska bude i zgodna i nezgodna u isto vreme?

Svi znamo zgodne ženske. Ulepšaju čoveku dan. I žene vole da vide zgodne ženske. Pogotovo kada je zgodnoća rezultat rada. Zgodna ženska mora da se poštuje jer ona je simbol. I dok je jedan pridev fizički, drugi je karakterni. A šta onda sa nezgodnom ženskom? Bogami i njih moramo da poštujemo. Ne ulepšaju ti dan, ali vreme se uspori kada su tu. Jer i nezgodna ženska je simbol! Ne želiš da joj se zameriš, jer ode glava.

A najbolje ženska je zgodna a opet nezgodna. Uzdahneš kad prilazi a odahneš kad odlazi.

BS:MS

Ali ti mene ne razumeš!

Jeste, živimo svi različite živote. Možda i nismo najsposobniji komunikatori. Ali mislim da je najveći problem naše (ko god to bili mi) komunikacije u stvari emocija.

Kao so na svežu ranu, tako i u razgovoru možemo da čujemo komentar koji dopire do kostiju. Zatvaranje, uzvraćanje udarca ili opravdanje je najčešći odgovor. Ali ti mene ne razumeš! Automatski ste dali sebi opravdanje zašto se ne priča o tome, uzvratili udarac jer oni vas ne razumeju i zatvorili diskusiju. Zar je moguće da dve odrasle osobe ne umeju da kažu ono što stvarno misle na način koji je razumljiv? Da li ne treba da diramo rane? Ili možda se samo ne hvatamo u koštac sa problemima.

Možda te i ne razumem, ali pokušaj molim te da mi objasniš.

Mislim da me ne razumeš, ali ako bi me saslušao/la do kraja, pokušao bih da objasnim.

Često svi dolazimo u situaciju da pomislimo ili kažemo “Lako je njemu/njoj!”. Ali da li stvarno znamo kroz šta prolaze? Ne smemo potcenjivati tuđi bol i muku. Jer sve nas bole različite rane. Kako roditelja boli što se dete nije još vratilo kući, tako i dete boli kada roditelj ne odobri izlazak. Nekom je lakse podneti slomljenu nogu nego slomljeno srce, ili obrnuto.

Otvorimo uši da saslušamo. Otvorimo um da razumemo. Otvorimo srce da ne osuđujemo. Svet će biti mnogo lepši.

 

BS:MS

Zašto je Isak Asimov bitan?

Već vidim armiju ljubitelja naučne fantastike kako dižu pogled prema nebu i zahvaljuju se zvezdama što su im podarile jednog od najpoznatijih autora. Čitao sam nekoliko njegovih knjiga (Foundation serija) a i pogledao sam Vila Smita u ekranizaciji “I, robot”.

Ali ne pišem ovo da bih vam predstavio pisca i njegova dela, ali možete pročitati više o njemu u New York Times članku iz 1969. ili na Vikipediji. Nisam tu da vas barim kako treba da čitate naučnu fantastiku. Tu sam da vam predstavim monstruma produktivnosti, Isaka Asimova (Isaac Asimov). Čovek je napisao ili uređivao skoro 500 knjiga i pretpostavlja se oko 90.000 pisama i razglednica.

Svako od nas ima 24 sata tokom jednog dana. Mi biramo kako ćemo da ih iskoristimo. Naravno da je otpor veliki i da se moramo odupreti jeftinim zabavama. Uključim li računar ujutro, mogu da zaboravim na čitanje knjiga. Krenem li da pogledam jednu epizodu serije uz ručak, ode mast u propast. A kako samo ogladnim čim sednem da uradim nešto, i setim se da moram konačno da usisam i stavim veš da se pere. Kada bih peglao, mogao bih i da gledam seriju a ipak radim nešto korisno.

Disciplina je mišić. Mora se trenirati ako želimo vrhunske rezultate. I ne može jedan trening mesečno da vas dovede do uspeha. Niti će jedan mesec treninga godišnje da nadoknadi manjak koji se tako lako stvara. Postoje razne tehnike i o njima treba pričati, i učiti kako da bolje odložimo ili preskočimo izazovne “slatkiše” koji nam odvlače pažnju od bitnih stvari. Ali o tome neki drugi put.

Isak je pisao ne samo kratke priče i romane. Članke za naučne časopise pa čak i knjige o temama poput fizike, matematike, istorije, hemije i delima Vilijama Šekspira. Kada bi se zaglavio na delu priče, promenio bi šta piše i dopustio sebi da se regeneriše. Paralelno je imao po dvadesetak aktivnih radova, tako da je uvek mogao da se prebaci na delo za koje u tom trenutku ima motivacije i inspiracije.

Izgovori. Sama reč zvuči tužno i poražavajuće. Prihvatiću svoje neuspehe, neću tražiti izgovore. Otvoreno ću sebi priznati zašto se nešto desilo, a kada stvari nazovete pravim imenom promena je neminovna.

 

Kada se uklone sve laži i kada prestane skrivanje ostaje nam samo da nešto uradimo po tom pitanju. Isak je pokazao koliko može da se postigne kada uložite maksimalni napor i imate gvozdenu disciplinu.

Koliko vi želite da uspete?

BS:MS

Emigracija: dobra, loša, zla

Kakav naslov, mislim da i pre početka pisanja moram sebe da nagradim minutom tišine i tokom tih 60 sekundi se iznova oduševljavam svojom dovitljivošću, dubinom i nadasve mudrošću.

Mislim da u osnovi svi znamo šta je emigracija, svi imamo nekog ko je bio, jeste ili će biti emigrant ili u emigraciji. Nije bitno ko ste ili ko su vaši, činjenica je da, ukoliko se glavni akteri hiljada paralelnih priča pitaju, oni će što pre biti izvan granica domovine. Niko od nas ne zna šta stvarno čeka ni prosečnog emigranta pa ni pojedinačnog ukoliko imate nekog na umu. Možemo svašta da pretpostavimo i možemo da ponavljamo toliko puta ispričane priče o tipičnoj emigraciji. I ne, neću vas smarati istima. Ne nije ono šta ste zamislili, pogotovo ako ste puno razmišljali.

Dobra strana emigracije…

U svakom od nas, veliki deo naše ličnosti i obrazaca ponašanja su ogledalo okruženja u kojem smo odrasli. Tokom vremena usvojimo neke stvari kao normalne, pa čak i neke stvari koje osećamo da možda nisu potpuno deo onoga ko smo stvarno mi. Ali realnost je takva, ako svi prate isti obrazac, rizično je biti “sa druge planete”. Promena okruženja vam dopušta da kao prvo osetite drugačije norme ponašanja i vidite da li vam one odgovaraju. Možda ste bili zarobljenik svog okruženja i sada možete da konačno raširite vaša krila i poletite u visine, a možda i ne. Moguće je da će vas novo okruženje gušiti, da će biti kao zidovi koji su svakim danom sve bliži jedan drugom. I jedino melem domovine može da ih natera da se rašire, možda. Ovo ili ono, naše ili njihovo, nije ni posebno bitno. Otkrivanje vaših koordinata na ravni kulturoloških varijacija može da bude samo korisno, jer tada možete da se borite za vašu poziciju u okruženju koje vam odgovara. A to ne biste mogli da se niste spakovali i zaputili preko granice poznatog.

Loša strana emigracije…

Jednom kada istina izađe na videlo, nema više bežanja. Ako želite da baratate realnim svetom i da svoje veštine uporedite na tržištu morate nešto da uradite. Naravno da biste to mogli i kod kuće, ali odlaskom uklanjate pomoćne točkove okruženja. Kako ste apsolutno sami u toj avanturi svaki udarac ide ka vama, i nema šta, ni ko da ga ublaži. U stvari, otići i biti negde drugde je teže nego ostati.

Zla strana emigracije…

Posle gomile udaraca, godina borbe i mentalno-emotivnih ožiljaka, konačno se nosite sa novim svetom u kojem živite. Niste lokalac, ali znate dosta ljudi. Znate koja su dobra izletišta i da li je ok izuvati se ispred stana. Navikli ste se na dobar gradski saobraćaj. Ali jezik i dalje zapinje, i vidite da je velika većina vaših prijatelja u stvari sastavljena od sunarodnika i sapatnika i bliskih nam zemalja. Jer mi se kao razumemo. Živite i dalje izvan društva države koju već vidite jednim delom kao svoju. A kad ste u kontaktu sa nekim iz domovine, vidite da vas ne razumeju, ne slušaju a puno njih vas je i zaboravilo. Ni na nebu ni na zemlji.

 

Niko nema prave odgovore. Ali ima dosta pitanja o tehnikalijama i osnovama emigracije. Ja sam pokusao u nekoliko videa da objasnim osnove emigracije onako kako ih ja vidim. Ukoliko imate neka pitanja na koja mislite da bih mogao odgovoriti slobodno ostavite komentar ili napisite na FB stranici.

 

 

 

 

BS:MS

Pitanja i odgovori

Uvek su me u životu više interesovala pitanja. Jer pitanje nastavlja da postoji, koliko god ga mi postavljali. Odgovor je konačan i neminovno pogrešan. Pitanja su večna i uvek sveža, adaptiraju se promenama u okruženju i svesti kako postavljača tako i primalaca. Odgovori su slepa ulica, tu se priča završava.

Ako tražim odgovore, stresira me što ih nemam. Ako nađem odgovore, nervira me što nisu ono što sam očekivao. Kada sam daleko od odgovora, smara me daljina. Kada sam blizu odgovora guši me težina poslednjeg koraka.

Samo pitanje, može biti odgovor, koji odgovara na moje pitanje.

BS:MS

 

MikroStarstvo v1

Život MikroStara u osnovnoj verziji bi mogao (a verovatno i morao) da bude dosta skroman.

Kako bih se što pre prebacio u novi model življenja, bez zaposlenja i geografskih ograničenja moraću da budem sposoban da jeftino preživljavam dane.

Osnove preživljavanja:

  • Bezbedna lokacija za spavanje
  • Zdrava ishrana
  • Mogućnost održavanja higijene

Naravno sve ovo treba ispuniti sa što manjim finansijskim troškovima uz unošenje što više avanture u život kao i stvaranja iskustava koja bi bila osnova za stvaranje sadržaja koji bi dalje stvarao prihod. Imam ili savršen plan ili problem kokoške i jajeta 🙂

Nemam nameru da budem ekspert u pravom značenju reči. Neću da budem osoba koja je ceo život posvetila jednoj profesiji ili hobiju, koja je uložila ceo život usavršavanju jedne veštine. Planeta Zemlja sa 7 kontinenata i preko 200 zemalja, nebrojeno religija, jezika i kultura je nepresušan izvor zanimljivosti, ideja i tema o kojima bih voleo da saznam više i koje bih voleo da podelim sa drugima. U tom pogledu morao bih da otkrijem kako bi moja konstantna potreba za novotarijama, istraživanjem i isprobavanjem mogla da rezultira prihodom kroz stvaranje sadržaja.

Oblici sadržaja koje bih mogao da stvaram u pokretu bi bili:

  • Fotografije
  • Putopisi
  • Intervjui
  • Uputstva
  • Beletristika

Slika govori više od hiljadu reči, ali video više od slike, dok intervju unosi dozu ličnosti. U zavisnosti od trenutka i želje za prezentacijom određene teme na određen način koristio bih mešane tehnike, zato i ne bih sebe ograničavao na jedan kanal komunikacije. Glavno skladište za sav sadržaj bi naravno bio ovaj sajt ali bi on bio i kombinovan sa drugim “alatima” zavisno od sadržaja kao što bi video materijali bili na YouTubeu dok bi slike bile na Instagramu/Facebooku a možda bi se u nekom trenutku mogla izdati i knjiga preko Amazona.

Naravno, glavno pitanje je i da li ja mogu da privučem i zadržim dovoljno pažnje ljudi. Bitne su i teme a ne samo način prenošenja poruke. U većini slučajeva ljudi koji zarađuju od stvaranja sadržaja se postavljaju u poziciju eksperta i tako prezentovanim autoritetom vam drže pažnju i “prodaju” sadržaj. Kako ja nemam nikakvu nameru da prodajem autoritet (jer to nisam i nemam nameru da budem) moja nazovi ekspertiza će biti ta aktivnog amatera. Vama dragi pratioci ja bih želeo da “prodam” uzbuđenje otkrića, entuzijazam za nove teme, strah od nepoznatog i možda i najviše pokušaj života u ravnoteži.

Imam puno ideja o kojima bih sa vama pričao i kojima bih pisao pa ću ovde ostaviti samo neke od njih:

  • Putovanja
  • Urbano kampovanje
  • Uzgoj hrane
  • Hidroponija
  • Zdrava (i jeftina) ishrana
  • Unapređenje tela
  • Unapređenje uma
  • Nootropici
  • Interesantne knjige
  • Tehnologija
  • Lične finansije
  • Biznis
  • Korišćenje interneta za zaradu
  • Kako naći posao
  • Kako napisati CV
  • Budućnost

Sigurno da postoji još puno tema koje će mi vremenom padati na pamet, ove su mi trenutno u pale na pamet.

Da bih kompletirao ovu pričicu, moram da se vratim na početak. Zašto v1 ili verzija jedan? Nesumnjivo u ovom pokušaju ima puno nepoznanica, i velika je verovatnoća da sam negde pogrešio ili da sam napravio pretpostavke koje se neće ostvariti. Zato će i ideja MikroStarstva u mom slučaju morati vremenom da evoluira i da se menja. Možda ću u jednom polju biti nesrazmerno uspešan (nadam se barem u jednom) dok u većini neću uspeti da vas dovoljno zainteresujem. Voleo bih i da u budućnosti vidim koliko će se početne ideje i kasnija realnost preklopiti ali i imati beleške kao dokaz koliki put sam prešao u pokušaju da ostvarim svoje ciljeve.

Sa ovim mislima vas ostavljam i kao i uvek, do sledećeg puta.

BS:MS

Ego stvaraoca

Ne marim mnogo za egoiste. A svaki sadržaj koji je stvoren, je morao to biti od strane nekog sa egom. Jer ne postoji osoba koja stvara sadržaj koji se neće konzumirati. Ukoliko neko izvan moje glave ne bude izložen ovoj ideji, ona i ne postoji. Ego ili sadržaj, nije tako bitno, koji je bio prvi. Onog trena kada imamo po jedan od oba, samo je pitanje u kom smeru će spirala ići. Ima li ona samo jednu dimenziju ili ih postoji beskonačno?

Kada stvaraš, proces može biti nagrada za sebe ali krajnji cilj je konzumiranje stvari stvaraoče. Kao što kuvar može da jede svoj kolač, možeš i ti da konzumiraš svoj sadržaj. Nije tvoj kolač ništa manje ukusan, ako ga samo ti jedeš. Ali tada puni samo stomak, dok srce žudi za povratnom informacijom.

BS:MS

 

Čekajući da se voćkice slože

Zvuk točka za rulet, slot aparata, kockice ili tipke F5 na tastaturi. Čekajući vašu veliku stvar u životu. Da li je to odgovor na vašu prijavu za posao, devojka koja je rekla da će se javiti večeras za grad ili su to rezultati izbora koji nikako da iskoče na sajtu vaših omiljenih medija? Sve to nije tako pravo ni bitno. Dokle god mi čekamo čekajući, stvari na koje ne možemo da utičemo, mi smo već izgubili. Nije izašla naša boja, niti su nam se složile voćkice a ni devojka nije nazvala. Nekada imam osećaj kao da beskonačno čekam, kao ona dva glupandera na raskršću u onoj lektiri. I samo čekanje me nervira a nervira me i rezultat pa kakav god da je. Dan posle izbora gledam ono moje iskrzano F5 i mislim se, zašto ja provedoh ceo dan prateći izlaznost, popodne zatvaranja i izjave sa birališta. Oko ponoći polemišući na internetu sa neznancima podložnim istim problemima pitam se zašto su mi suve oči.

Čekanje je postala aktivnost za sebe. Čekam platu, čekam bolja vremena, čekam ručak ili poštara. Čekam čekanje. Najomraženiji dan sedmodnevnog perioda u kalendaru je uvek bio onaj poslednji, nedelja. Iako sam imao ceo dan za sebe, baš sam mrzeo ponedeljak, i sa posebno namreškanim licem sam ga čekao misleći da možda ako bih uspeo da usporim ovaj dan, taj ponedeljak nikad neće doći.

BS:MS

 

 

DUK – Amsterdam

U jednom od prethodnih članaka objasnio sam svoje viđenje Dugoročnog Urbanog Kampovanja tj. DUK-a. Da bih objasnio kako to izgleda u praksi teoriji prakse ovde u ovom članku ću da predstavim svoj plan za DUKovanje u Amsterdamu. Počeću od pretpostavke da ću u Amsterdam doći kombijem koji sam opremio krevetom i prostorom za skladištenje stvari bez svakodnevnih benefita toaleta, kupatila i kuhinje.

Kako ću pristupiti istraživanju? Pokušaću da podmirim svaku od svojih pretpostavljenih potreba koje sam predočio u ranije pomenutom članku. Siguran sam da će se neke nove pojaviti tokom istraživanja ili će jedno rešenje prouzrokovati neki problem koji ću dalje morati da rešim. Ali dok ne krenem, ne mogu ni da stignem.

Parkiranje i kretanje po gradu je naravno najbitnije da potvrdi ili opovrgne uopšte mogućnost DUK-a. Na oko 5km od centra grada ka jugu postoje besplatni parkinzi tačnije u mestu Amstelveen koje se odavno spojilo sa Amsterdamom. Dodatno treba imati na umu da ukoliko ne želite da svugde pešačite, morate da koristite neke točkove. Da li će to biti bicikl, skejt, roleri ili javni transport zavisi od vas. Mesečna karta GVB koji je gradski saobrčaj u Amsterdamu (bus, metro, tramvaj) kosta 92e.

Prvo da se pozabavimo higijenom. Izbor da počnem odavde je lične prirode i potrebe za blizinom toaleta rano ujutro (da vas ne smaram detaljima) 🙂 Kao što sam ranije naglasio namera mi je da koristim fitnes centar kao centralu za higijenske potrebe i održavanje forme. Fit for free bez obzira na ime ipak naplaćuje članarinu i ona na mesečnom nivou iznosi 25 eura ukoliko se ne obavežete ugovorom na duže. Imaju desetak lokacija po različitim delovima grada i ne prati ih sjajna reputacija po pitanju podobnosti za ozbiljno dizanje tegova i slično. Kako je meni bitan WC i tuš, potpuno sam se oglušio na te komentare. Radnim danima rade od 7.00 do 23.00 pa oni koji vole da se tuširaju pre spavanja isto to mogu lako da urade i predveče a vikendom su otvoreni 9.00 do 16.00. Ako sam ja dobro razumeo (ako nisam kriviću google translate) sa jednom članarinom možete da idete u sve klubove.

Pranje odeće i posteljine je u teoriji lako, nađete servis koji pruža tu uslugu i obavite šta treba plaćanjem za istu. Spisak čistiona, ako je to uopšte pravi izraz, sam našao preko Yelp-a i čini se da bi pranje i sušenje moglo da se nadje već za 8 eura u najjeftinijoj varijanti dok za 12 možete uglavnom da birate. Ono što ljudi koji nisu do sada koristili mašinu za sušenje veša treba da znaju, a i meni je i dalje iznenađujuće, je da često veš neće biti potpuno suv. Džepovi trenerki, zadebljanja na odeći, ako se tokom sušenja jedan komad odeće umota u drugi i slično su standardni problemi sa mašinskim sušenjem. Činjenica je da ćete zbog toga nekada morati malo da raširite neke komade da se samostalno prosuše. Znajuči da je količina prostora u kombiju ograničena stavljam sebi fussnotu ne samo da smislim kako da raširim veš već i da u osnovnom članku za DUK dodam pitanje vlage u kombiju.

Pitanje ishrane tokom ovakvog života je dosta bitno, suviše je lako jesti samo brzu i instant hranu koja je prepuna ugljenih hidrata, masti i procesiranih sastojaka. Opisao sam već u prošlom tekstu kako nameravam da se hranim a da dodam da očekujem da će u nekim od velikih super marketa imati u ponudi i grilovano pile (tj. polovinu) i da ga možda mogu i na licu mesta pojesti. Kao bonus u pretrazi sam naleteo na Reddit wiki Amsterdam Food koji ima pregršt informacija o svakom tipu ishrane pa i onom jeftinom a zdravom.

Dobro sada kad smo se ispričali, šta smo na kraju i zaključili? Da bih mogao da donesem krajnju odluku i da svedem računicu treba da napravim pretpostavke koliko bi me koštalo mesec dana u Amsterdamu.

  • Smeštaj – 0e
  • Članarina za Fit for free – 25e
  • Mesečna karta za javni prevoz – 92e
  • Pranje i sušenje veša (12e po turi, 4 puta mesečno) – 48e
  • Ishrana – 10e dnevno x 30 – 300e
    • Doručak: dve banane, avokado – 2e (UH iz banane, masti iz avokada, protein ćemo za ručak)
    • Ručak:
      • dnevni meni u azijskom ili turskom restoranu – 10e (azijska i turska kuhinja obicno imaju dosta povrća a često bude i dovoljno proteina da li kroz tofu ili meso)
      • paket tofu-a, hleb ili banane ili konzerva pasulja, povrće ili voće – 4e (pasulj kao UH, vlakna i protein, tofu kao protein)
    • Večera: paprika, tofu, drugo voće i povrće – 4e (tofu kao pojačan protein ako tokom dana nismo jeli, paprika ili nešto slično zbog vlakana)
  • Ulazak u razne muzeje, gradski prevoz i slične troškove – 100e
  • Kafa, pauze, pivo – 100e
  • Neočekivani troškovi – 100e

Kada sve saberem samo prebivanje bi moglo da me izađe 373e (25 + 48 + 300) ukoliko bih mogao da se parkiram besplatno i bezbedno i pride da hodam svugde. Dodatni troškovi od još 92e za mesečnu za prevoz i 300e su naravno fleksibilni i nekom će trebati više a nekom manje. Ne treba zaboraviti da treba da platite i gorivo da biste došli do određene destinacije i ako vam je ona više hiljada kilometara daleko, samo to bi moglo da vas košta koliko i mesec dana života. Ne zaboravite da u većem kombiju može i dvoje da spava pa biste imali podeljene troškove puta, društvo i verovatno veći osećaj bezbednosti noću kada legnete da spavate.

Dodatno šta ne sme da se zaboravi je izvor pijaće vode koji je izuzteno bitan.

I kao i uvek, do sledećeg puta.

 

BS:MS

Teorija: Dugoročno Urbano Kampovanje (DUK)

TL;DR (too long; didn’t read):

  • Hteo da budem dugoročni turista, nisam imao para
  • Shvatio da je najveći trošak smeštaj, ukapirao da bih mogao da spavam u kombiju
  • Istražio logistiku i shvatio da može tako da se živi pa i dugoročno

 

Kada izmislite izraz, onda treba i da ga prisvojite. Ovim objavljujem da sam vlasnik izraza Dugoročno Urbano Kampovanje ili u skraćenoj verziji DUK (izgovara se kao BUK-va).

Napomena “Teorija” na početku imena članka naglašava da nije primenjeno znanje već nešto što je proizašlo isključivo iz ideja i sakupljanja informacija. Obrađivanjem i diskutovanjem istih sa ljudima koji su imali snage i živaca da ih saslušaju. A ponegde su i pomogali, ubacujući grumenje mudrosti kao filtere kako bi teorija imala dodira sa realnošću.

Dugoročno – 30+ dana

Urbano – u urbanim sredinama, gradovima

Kampovanje – spavanje i boravak bez iznajmljivanja prenoćišta

Sama filozofija DUK-a se zasniva na uštedi tokom dugoročnog turizma sa minimalnim negativnim uticajem na kvalitet života. Gornja granica dužine nije postavljena i neko bi mogao verovatno na takav način i godinama da živi.

Živeti turističkim životom 5 dana u nepoznatom gradu je baš super. Sve je novo, jurcate unaokolo da biste videli sve moguće turističke lokacije, da probate sve moguće zakuske i aperitive i da napunite memoriju telefona fotografijama koje će na žalost brzo pasti u zaborav. Ali kada bi 5 bilo 50 a vi po ceo dan slobodni, taj grad bi postao vaš i mogli biste da osetite vibraciju i način života koji vam kao turisti neće biti dostupan.

Najveći problem na koji sam naleteo kada sam počeo da razmišljam o ovakvom načinu života jesu naravno bile finansije. Odatle sam i počeo gledajući kako bih mogao da smanjim cenu boravka negde. Najveći trošak je prebivalište, pogotovo ukoliko pokušavate da provodite vreme u nekom od popularnih evropskih gradova. Hoteli su grozno skupi, iznajmljivanje stana redovnim procedurama zahteva ogromne sume za početak i uglavnom minimum tromesečne periode. Airbnb je malo jeftiniji ali opet nije jeftin dok couchsurfing iako uslovno besplatan je jako nepouzdano rešenje za dugoročni boravak na jednom mestu.

Ne znam više ni kako sam stigao do toga da pomislim na spavanje u kamperu. Spajanje mobilnosti i smeštaja je stara priča, kamperi su korišćeni već ako ne i milenijum a onda u modernoj verziji motorizovanog pogona bar 50 godina. Krevet, WC, tuš, kuhinja, zar je moguće da je tako lako? I nije baš. Ona standardna krilatica “Dobro drži cenu!” u svakom razgovoru sa prodavcima da li polovnih da li novih automobila važi posebno za kampere. Pored činjenice da apsolutno najjeftiniji košta nov 35 hiljada eura, čini se da se sa godinama ponašaju kao vino pa imam osećaj kao da im cena raste. Posle 10-15 godina korišćenja isti takav je možda izgubio 50% cene, što je i dalje bilo daleko više od onoga što sam budžetirao. Pride tokom istraživanja kamperisanja shvatio sam da ne možete tek tako da se parkirate na bilo koje parking mesto i prebivate tamo, elem u većini evropskih gradova to se smatra za ilegalnu aktivnost i policija nema problema da vam zakuca na prozor u pola noći. Da bi problem bio još veći, ukoliko biste hteli da se parkirate u neki od kampova za to ćete morati da platite 20-30 eura po danu, što će vam naravno doneti i neke prednosti kao što su struja, voda, odvod za sivu materiju (pipi i kaka) a navodno i određen nivo bezbednosti. Ma nisam hteo ni to da plaćam, jer eto suviše je lako ali i podiže mesečne troškove drastično.

Desilo se da sam lutao sajtovima raznih kampera koji opisuju svoje avanture kada sam naleteo na izraz “vandwelling”. Pokušavajući da proniknem u detalje izraza shvatio sam da postoji podgrupa ljudi koji žive u svojim vozilima koja nisu u osnovi namenjena za to. Od automobila, preko kombija pa sve do kamiona, svi su se nekako snalazili, neki sa više a neki sa manje komfora i podmirivanja osnovnih potreba u svom vozilu. U tom periodu sam ukapirao da neki od njih praktikuju takozvani stealth-camping na osnovu kojeg ja i definišem DUK. Mogucnost da se parkirate negde u gradu gde niko neće pomisliti da vi spavate u istom i ne odskačete od okoline je smisao ove vrste kampovanja. To bi značilo da mogu da se parkiram u gradu besplatno i ne plaćam ništa za boravak. Sviđa mi se. Elem ljudi to rade na raznorazne načine od kojih se meni najviše svidela ideja korišćenja transportnog kombija sa ručno napravljenim krevetom. OK, imam gde da džabe spavam, ali imam i druge potrebe zar ne?

Sa rešenim smeštajem, trebalo je dalje pristupiti higijeni i ishrani. Kako sam imao nameru da mi i inicijalna investicija bude što je moguće manja odbacio sam mogućnost ugradnje kuhinje i kupatila u kombi. Lista problema koje sam morao da rešim na kreativan a jeftin način su:

  • Potreba za toaletom (tokom dana još nekako, ali šta sa prvom jutarnjom potrebom?)
  • Potreba za tuširanjem, brijanjem i pranjem zuba
  • Pranje odeće i posteljine
  • Skladištenje hrane
  • Priprema hrane
  • Pranje posuđa

Teretana! Da ne kažem fitnes centar. Ukoliko bih bio parkiran negde blizu fitnes centra mogao bih odmah ujutro da uskocim, obavim toalet, trening, tusiranje, brijanje, zube a i da malo budem među ljudima. Mesečna pretplata sa neograničenim pristupom bi mi omogućila da tokom dana uvek mogu da se sredim, odmorim, možda napunim baterije za telefone, laptop i kameru. Ne vidim ništa što bi moglo da se vidi kao negativno tu. Na kraju krajeva možda bih mogao da se ogrebem za besplatno ili jeftino pranje veša.

Naravno kad bi sve bilo tako lako brzo bih imao sve rešeno, ali da razmotrim alternative za neke od stavki u pređašnjem pasusu. Punjenje baterija je uglavnom moguće u svim javnim bibliotekama i kafićima a negde ćete uspeti da se ogrebete i za internet. Po pitanju pranja odeće i posteljine, u svim većim gradovima postoje mesta gde ćete za određenu sumu para moći da operete i osušite veš.

Zbog činjenice da ne bih imao nikakvu kuhinju i vrlo osnovnu mogucnost pripreme hrane bilo koje vrste, morao bih da se ozbiljno pozabavim planiranjem. Ukoliko počnem od pretpostavke da će prosečna temperatura u centrali (kombi-karavanu) biti standardizovana “sobna” tj. 19-20 stepeni činjenica je da bi skladištenje hrane uopšte, a pogotovo termički osetljive, biti izazov. Prvo što mi pada na pamet je da bi verovatno kombinacija sirove i rehidrirane hrane mogla da bude odgovor.  Kako sam proučavao razne tipove ishrane, hranljivost različitih namirnica i bitnost učestalosti ishrane mislim da bih mogao da izdizajniram prihvatljivo jeftin a zdrav meni koji ne bi zahtevao posedovanje kuhinje.

Primer ishrane u jednom danu:

  • Doručak: UH (ugljeni hidrati) banane ili ovsene sa vodom ili mlekom
  • Ručak: UH pasulj iz konzerve koji pride ima i proteina, proteini konzerva sardine ili tofu
  • Večera: proteini sardine, tofu, masti avokado
  • Tokom celog dana: sirovo povrće ili voće

Naravno neki od obroka mogu da budu zamenjeni za kupovni obrok, u većini situacija bih preferirao azijski fast-food jer su uglavnom porcije veće i sadrže dosta povrća. Iz iskustva znam da su voljni da izostave UH (rižu) i dodaju povrća i malo mesa pa se može kombinovati zavisno od potreba tog dana.

Osim do sada pomenutog, izvor pijaće vode je isto tako bitan kako ne bi novac trošili bez potrebe na flaširanu vodu. U nekim gradovima postoje inicijative koje mapiraju javne česme kao i restorane i kafiće koji su spremni da vam napune flašu vode iz česme.

Iako sam pomenuo problematiku parkiranja, stvar uopšte nije tako jednostavna kao na prvi pogled. U popularnim gradovima mogućnost da se besplatno parkira je uglavnom obrnuto proporcionalna sa bezbednošću u kraju gde se parkira. Tokom dana možda i nije toliki problem parkirati jer u većini tržnih centara imate slobodna parking mesta gde će vaše vozilo biti bezbedno a lako ćete moći gradskim prevozom da dođete do popularnih delova grada. Postoji naravno i alternativa da možda negde iznajmite zatvorenu garažu čime biste sebi obezbedili dozu privatnosti i bezbednosti kada spavate ili kad niste u vozilu.

I kao i svakog puta, do sledećeg puta.

 

BS:MS