Uzgoj hidropone salate

Pre nekoliko godina lutajući internetom naleteo sam na objašnjenje kako će izgledati budućnost uzgoja biljaka. Hidroponija je sistem uzgajanja biljaka bez zemlje, gde se koristi supstrat (kamena vuna, mleveni kokos ili nešto drugo) kao osnovni deo i gde korenje dalje stoji u vodi koja konstantno teče i koja se u centralnom rezervoaru puni hranjivim sastojcima.

Primer industrijskog nivoa uzgoja hidropone salate možete videti na sledećem videu koji je napravila finska firma “Green automation”.

 

 

Kako sam ja čovek koji je podložan oduševljavanju tehnologijom, naravno da sam pomislio da i ja moram tako nešto da napravim. Kako živim u malom stanu jedino što sam mogao je da probam u ostavi da napravim sistem uz pomoć kojeg bih uzgojio hidroponu salatu.

Postoji nekoliko sistema napajanja biljaka u hidroponim sistemima i kroz slike videćete nekoliko mojih neuspelih pokušaja i na samom kraju jedan uspešan. Zbog korišćenja veštačkog osvetljenja i troškova struje sigurno da ovaj sistem nije isplativ na malom uzorku koji sam ja imao ali možda se uz pomoć velikih sistema i može koristiti kao primaran način za uzgoj. Na sledećem videu možete videti jedan primer industrijskog uzgoja paradajza u Kaliforniji u zatvorenom sistemu uz pomoć hidroponije.

 

 

Ali da pređemo i na moj primer 🙂

Posle dosta čitanja odlučio sam se da pokušam da uzgojim salatu. Zašto salata? Prvenstveno zato što u teoriji bi trebalo da je lakše da se uzgoji i što je potrebna samo jedna vrsta svetla. Ukoliko želite da gajite biljke koje daju plodove ili cvetaju biće vam potrebno svetlo koje stvara temperaturu oko 6.500K za rast listova, stabljike i korena kao i ono koje stvara 3.400K koje je pogodno za cvetanje i rast ploda.

 

 

Ovo je druga verzija domaćeg hidroponog sistema (slike prvog, značajno primitivnijeg sam izgubio). Iskoristio sam vodovodne cevi i pumpu za akvarijum kako bih sproveo vodu iz rezervoara desno uz pomoć crne cevi do leve strane koja se zbog nagiba ponovo vraćala u rezervoar. Ovakav tip hidroponije je poznat kao NFT (nutrient film technique).

 

 

U čašicama se nalazi mlevena ljuska kokosa koja je inertna i samo blago zadržava vodu dok dozvoljava korenu da se lako probija i da dobije dovoljno kiseonika. Biljke su nikle i počele da rastu.

 

 

Kako sam imao samo jednu neonsku sijalicu od 50w i koja je bila kasnije će se ispostaviti previše udaljena biljke su se okretale ka izvoru svetlosti. To sam pokušao da rešim lepljenjem običnih papira koji bi možda odbili malo svetlosti ka njima.

 

 

Naravno odmah sam smislio da bih morao da isprobam i neki drugi sistem, u ovom slučaju DWC (deep water culture) u kojem je voda statična. Tako smo i došli do dva nivoa u mojoj “bašti”.

 

 

Posle oko dve nedelje uvideo sam da sam napravio dosta grešaka u dizajnu, i rešio sam da počnem sve iz početka. Sa više svetla, nutrijenata, merenja i sigurno boljim sistemom 🙂

 

 

Takozvani Ebb and Flow. Sistem u kojem se voda svakih 120min napuni i onda se dopusti da istekne. Tako biljke dobiju dovoljno tečnosti ali se i podstiču da puštaju korenje kako bi dalje same našle vodu.

 

 

Svetlo je pojačano i tu sam već uveo 4x29w sijalice u jednom bloku i dodatno sam ih približio biljkama. Svetlost se rasipa eksponencionalno tako da svaka uvećanje razdaljine drastično smanjuje količinu svetla koja dopire do biljaka.

 

 

Salata je brzo počela da napreduje i korenje se probilo izvan čašica poprilično, što je bio znak da je vreme za sledeći korak.

 

 

Hteo sam da dam još jednu priliku NFT sistemu ali ovaj put na mnogo ozbiljniji način. Uspeo sam da kupim kanalice koje koriste i profesionalci preko jedne firme i napravio sam sistem kako da prebacim sadašnje biljke u NFT.

 

 

Kao što možete videti sa ove tri kanalice i rezervoarom vodu sam dovodio na levu stranu koja bi se posle zbog nagiba vraćala u rezervoar. Hidroponija inače troši oko 90% manje vode nego redovna poljoprivreda.

 

 

 

Prilikom selidbe se već vidi da je korenje ovih salatica dosta ozbiljno.

 

 

I konačno sa završenom selidbom. I dalje sam siguran da je rast mogao da bude mnogo bolji da sam imao mogućnost da svetlo još više približim ali u tom trenutku nisam shvatao koliki to uticaj može da ima.

 

Sledi serija slika koje ilustruju rast salate kao i njihovog sistema korenja.

 

 

 

Projekat je uspešno priveden kraju i salata je bila odlična. Od semenke do gotove salate trajalo je ukupno oko 50 dana. Troškovi vode i nutrijenata su bili minimalni dok zbog potrebe za veštačkim osvetljenjem struja je činila ovaj projekat neisplativim. Ipak kao hobi ili eksperiment sigurno da je vredelo.

Fotografije su malo lošijeg kvaliteta jer su nastale uz pomoć kamere na telefonu pre oko dve godine.

Usled trenutnog nedostatka prostora nemam prilike da pokrenem novu “baštu” ali se nadam da ću uskoro uspeti da dobijem na korišćenje jednu garažu u kojoj bih mogao da uspostavim nove eksperimente.

 

Ukoliko vam se ovakav sadržaj sviđa, možete me zapratiti na YouTube-u ili lajkovati stranicu na Facebook-u ispod. Ako želite da saznate čime se još bavim možete posetiti moju početnu stranicu.

 

 

Mango mafini

Dragi čitaoci, danas ćemo praviti mafine. Ja uglavnom volim da ubacim neko voće i u ovom slučaju će to biti mango.

Pre nego što se bacimo na recept, sa leve strane imate mogućnost da zapratite moj kanal na YouTube ili da lajkujete moju stranicu na Facebooku. Izuzetno sam zahvalan za svakog novog pratioca.

 

 

Sastojci:

  • 360g brašna
  • 100g maslaca
  • 100g šećera
  • 150g zamrznutog ili svežeg manga
  • pola kafene kašičice soli
  • 8g praška za pecivo
  • 250ml mleka
  • 2 jaja

 

Pripremite brašno, so i prašak za pecivo, dobro izmešajte

 

Maslac i šećer umutite dok ne dobijete ujednačenu masu. Ukoliko vam je maslac stajao u frižideru, 20 sekundi u mikrotalasnoj ce vam pomoći da smekša.

Dodajte jaja i ponovo mutite dok ne dobijete ujednačenu smesu.

Naizmenično dodavajte brašno i mleko i mutite.

Iseckajte voće na sitne komade i pomešajte sa smesom.

Napunite kalupe 2/3 smesom. Ja koristim silikonske tako da nema potrebe za mazanjem kalupa ili stavljanjem brašna.

Pecite u rerni na 180 stepeni oko 25 minuta.

Uživajte u rezultatu vašeg rada.

 
Ukoliko ste zainteresovani da pratite moj dalji rad zapratite me na YouTube kako biste videli svaki sledeći video i lajkujte stranicu na Facebooku. Oba možete uraditi odmah. 🙂
 

 

Prijatno

BS:MS