MikroStarstvo v1

Život MikroStara u osnovnoj verziji bi mogao (a verovatno i morao) da bude dosta skroman.

Kako bih se što pre prebacio u novi model življenja, bez zaposlenja i geografskih ograničenja moraću da budem sposoban da jeftino preživljavam dane.

Osnove preživljavanja:

  • Bezbedna lokacija za spavanje
  • Zdrava ishrana
  • Mogućnost održavanja higijene

Naravno sve ovo treba ispuniti sa što manjim finansijskim troškovima uz unošenje što više avanture u život kao i stvaranja iskustava koja bi bila osnova za stvaranje sadržaja koji bi dalje stvarao prihod. Imam ili savršen plan ili problem kokoške i jajeta 🙂

Nemam nameru da budem ekspert u pravom značenju reči. Neću da budem osoba koja je ceo život posvetila jednoj profesiji ili hobiju, koja je uložila ceo život usavršavanju jedne veštine. Planeta Zemlja sa 7 kontinenata i preko 200 zemalja, nebrojeno religija, jezika i kultura je nepresušan izvor zanimljivosti, ideja i tema o kojima bih voleo da saznam više i koje bih voleo da podelim sa drugima. U tom pogledu morao bih da otkrijem kako bi moja konstantna potreba za novotarijama, istraživanjem i isprobavanjem mogla da rezultira prihodom kroz stvaranje sadržaja.

Oblici sadržaja koje bih mogao da stvaram u pokretu bi bili:

  • Fotografije
  • Putopisi
  • Intervjui
  • Uputstva
  • Beletristika

Slika govori više od hiljadu reči, ali video više od slike, dok intervju unosi dozu ličnosti. U zavisnosti od trenutka i želje za prezentacijom određene teme na određen način koristio bih mešane tehnike, zato i ne bih sebe ograničavao na jedan kanal komunikacije. Glavno skladište za sav sadržaj bi naravno bio ovaj sajt ali bi on bio i kombinovan sa drugim “alatima” zavisno od sadržaja kao što bi video materijali bili na YouTubeu dok bi slike bile na Instagramu/Facebooku a možda bi se u nekom trenutku mogla izdati i knjiga preko Amazona.

Naravno, glavno pitanje je i da li ja mogu da privučem i zadržim dovoljno pažnje ljudi. Bitne su i teme a ne samo način prenošenja poruke. U većini slučajeva ljudi koji zarađuju od stvaranja sadržaja se postavljaju u poziciju eksperta i tako prezentovanim autoritetom vam drže pažnju i “prodaju” sadržaj. Kako ja nemam nikakvu nameru da prodajem autoritet (jer to nisam i nemam nameru da budem) moja nazovi ekspertiza će biti ta aktivnog amatera. Vama dragi pratioci ja bih želeo da “prodam” uzbuđenje otkrića, entuzijazam za nove teme, strah od nepoznatog i možda i najviše pokušaj života u ravnoteži.

Imam puno ideja o kojima bih sa vama pričao i kojima bih pisao pa ću ovde ostaviti samo neke od njih:

  • Putovanja
  • Urbano kampovanje
  • Uzgoj hrane
  • Hidroponija
  • Zdrava (i jeftina) ishrana
  • Unapređenje tela
  • Unapređenje uma
  • Nootropici
  • Interesantne knjige
  • Tehnologija
  • Lične finansije
  • Biznis
  • Korišćenje interneta za zaradu
  • Kako naći posao
  • Kako napisati CV
  • Budućnost

Sigurno da postoji još puno tema koje će mi vremenom padati na pamet, ove su mi trenutno u pale na pamet.

Da bih kompletirao ovu pričicu, moram da se vratim na početak. Zašto v1 ili verzija jedan? Nesumnjivo u ovom pokušaju ima puno nepoznanica, i velika je verovatnoća da sam negde pogrešio ili da sam napravio pretpostavke koje se neće ostvariti. Zato će i ideja MikroStarstva u mom slučaju morati vremenom da evoluira i da se menja. Možda ću u jednom polju biti nesrazmerno uspešan (nadam se barem u jednom) dok u većini neću uspeti da vas dovoljno zainteresujem. Voleo bih i da u budućnosti vidim koliko će se početne ideje i kasnija realnost preklopiti ali i imati beleške kao dokaz koliki put sam prešao u pokušaju da ostvarim svoje ciljeve.

Sa ovim mislima vas ostavljam i kao i uvek, do sledećeg puta.

BS:MS

DUK – Amsterdam

U jednom od prethodnih članaka objasnio sam svoje viđenje Dugoročnog Urbanog Kampovanja tj. DUK-a. Da bih objasnio kako to izgleda u praksi teoriji prakse ovde u ovom članku ću da predstavim svoj plan za DUKovanje u Amsterdamu. Počeću od pretpostavke da ću u Amsterdam doći kombijem koji sam opremio krevetom i prostorom za skladištenje stvari bez svakodnevnih benefita toaleta, kupatila i kuhinje.

Kako ću pristupiti istraživanju? Pokušaću da podmirim svaku od svojih pretpostavljenih potreba koje sam predočio u ranije pomenutom članku. Siguran sam da će se neke nove pojaviti tokom istraživanja ili će jedno rešenje prouzrokovati neki problem koji ću dalje morati da rešim. Ali dok ne krenem, ne mogu ni da stignem.

Parkiranje i kretanje po gradu je naravno najbitnije da potvrdi ili opovrgne uopšte mogućnost DUK-a. Na oko 5km od centra grada ka jugu postoje besplatni parkinzi tačnije u mestu Amstelveen koje se odavno spojilo sa Amsterdamom. Dodatno treba imati na umu da ukoliko ne želite da svugde pešačite, morate da koristite neke točkove. Da li će to biti bicikl, skejt, roleri ili javni transport zavisi od vas. Mesečna karta GVB koji je gradski saobrčaj u Amsterdamu (bus, metro, tramvaj) kosta 92e.

Prvo da se pozabavimo higijenom. Izbor da počnem odavde je lične prirode i potrebe za blizinom toaleta rano ujutro (da vas ne smaram detaljima) 🙂 Kao što sam ranije naglasio namera mi je da koristim fitnes centar kao centralu za higijenske potrebe i održavanje forme. Fit for free bez obzira na ime ipak naplaćuje članarinu i ona na mesečnom nivou iznosi 25 eura ukoliko se ne obavežete ugovorom na duže. Imaju desetak lokacija po različitim delovima grada i ne prati ih sjajna reputacija po pitanju podobnosti za ozbiljno dizanje tegova i slično. Kako je meni bitan WC i tuš, potpuno sam se oglušio na te komentare. Radnim danima rade od 7.00 do 23.00 pa oni koji vole da se tuširaju pre spavanja isto to mogu lako da urade i predveče a vikendom su otvoreni 9.00 do 16.00. Ako sam ja dobro razumeo (ako nisam kriviću google translate) sa jednom članarinom možete da idete u sve klubove.

Pranje odeće i posteljine je u teoriji lako, nađete servis koji pruža tu uslugu i obavite šta treba plaćanjem za istu. Spisak čistiona, ako je to uopšte pravi izraz, sam našao preko Yelp-a i čini se da bi pranje i sušenje moglo da se nadje već za 8 eura u najjeftinijoj varijanti dok za 12 možete uglavnom da birate. Ono što ljudi koji nisu do sada koristili mašinu za sušenje veša treba da znaju, a i meni je i dalje iznenađujuće, je da često veš neće biti potpuno suv. Džepovi trenerki, zadebljanja na odeći, ako se tokom sušenja jedan komad odeće umota u drugi i slično su standardni problemi sa mašinskim sušenjem. Činjenica je da ćete zbog toga nekada morati malo da raširite neke komade da se samostalno prosuše. Znajuči da je količina prostora u kombiju ograničena stavljam sebi fussnotu ne samo da smislim kako da raširim veš već i da u osnovnom članku za DUK dodam pitanje vlage u kombiju.

Pitanje ishrane tokom ovakvog života je dosta bitno, suviše je lako jesti samo brzu i instant hranu koja je prepuna ugljenih hidrata, masti i procesiranih sastojaka. Opisao sam već u prošlom tekstu kako nameravam da se hranim a da dodam da očekujem da će u nekim od velikih super marketa imati u ponudi i grilovano pile (tj. polovinu) i da ga možda mogu i na licu mesta pojesti. Kao bonus u pretrazi sam naleteo na Reddit wiki Amsterdam Food koji ima pregršt informacija o svakom tipu ishrane pa i onom jeftinom a zdravom.

Dobro sada kad smo se ispričali, šta smo na kraju i zaključili? Da bih mogao da donesem krajnju odluku i da svedem računicu treba da napravim pretpostavke koliko bi me koštalo mesec dana u Amsterdamu.

  • Smeštaj – 0e
  • Članarina za Fit for free – 25e
  • Mesečna karta za javni prevoz – 92e
  • Pranje i sušenje veša (12e po turi, 4 puta mesečno) – 48e
  • Ishrana – 10e dnevno x 30 – 300e
    • Doručak: dve banane, avokado – 2e (UH iz banane, masti iz avokada, protein ćemo za ručak)
    • Ručak:
      • dnevni meni u azijskom ili turskom restoranu – 10e (azijska i turska kuhinja obicno imaju dosta povrća a često bude i dovoljno proteina da li kroz tofu ili meso)
      • paket tofu-a, hleb ili banane ili konzerva pasulja, povrće ili voće – 4e (pasulj kao UH, vlakna i protein, tofu kao protein)
    • Večera: paprika, tofu, drugo voće i povrće – 4e (tofu kao pojačan protein ako tokom dana nismo jeli, paprika ili nešto slično zbog vlakana)
  • Ulazak u razne muzeje, gradski prevoz i slične troškove – 100e
  • Kafa, pauze, pivo – 100e
  • Neočekivani troškovi – 100e

Kada sve saberem samo prebivanje bi moglo da me izađe 373e (25 + 48 + 300) ukoliko bih mogao da se parkiram besplatno i bezbedno i pride da hodam svugde. Dodatni troškovi od još 92e za mesečnu za prevoz i 300e su naravno fleksibilni i nekom će trebati više a nekom manje. Ne treba zaboraviti da treba da platite i gorivo da biste došli do određene destinacije i ako vam je ona više hiljada kilometara daleko, samo to bi moglo da vas košta koliko i mesec dana života. Ne zaboravite da u većem kombiju može i dvoje da spava pa biste imali podeljene troškove puta, društvo i verovatno veći osećaj bezbednosti noću kada legnete da spavate.

Dodatno šta ne sme da se zaboravi je izvor pijaće vode koji je izuzteno bitan.

I kao i uvek, do sledećeg puta.

 

BS:MS

Teorija: Dugoročno Urbano Kampovanje (DUK)

TL;DR (too long; didn’t read):

  • Hteo da budem dugoročni turista, nisam imao para
  • Shvatio da je najveći trošak smeštaj, ukapirao da bih mogao da spavam u kombiju
  • Istražio logistiku i shvatio da može tako da se živi pa i dugoročno

 

Kada izmislite izraz, onda treba i da ga prisvojite. Ovim objavljujem da sam vlasnik izraza Dugoročno Urbano Kampovanje ili u skraćenoj verziji DUK (izgovara se kao BUK-va).

Napomena “Teorija” na početku imena članka naglašava da nije primenjeno znanje već nešto što je proizašlo isključivo iz ideja i sakupljanja informacija. Obrađivanjem i diskutovanjem istih sa ljudima koji su imali snage i živaca da ih saslušaju. A ponegde su i pomogali, ubacujući grumenje mudrosti kao filtere kako bi teorija imala dodira sa realnošću.

Dugoročno – 30+ dana

Urbano – u urbanim sredinama, gradovima

Kampovanje – spavanje i boravak bez iznajmljivanja prenoćišta

Sama filozofija DUK-a se zasniva na uštedi tokom dugoročnog turizma sa minimalnim negativnim uticajem na kvalitet života. Gornja granica dužine nije postavljena i neko bi mogao verovatno na takav način i godinama da živi.

Živeti turističkim životom 5 dana u nepoznatom gradu je baš super. Sve je novo, jurcate unaokolo da biste videli sve moguće turističke lokacije, da probate sve moguće zakuske i aperitive i da napunite memoriju telefona fotografijama koje će na žalost brzo pasti u zaborav. Ali kada bi 5 bilo 50 a vi po ceo dan slobodni, taj grad bi postao vaš i mogli biste da osetite vibraciju i način života koji vam kao turisti neće biti dostupan.

Najveći problem na koji sam naleteo kada sam počeo da razmišljam o ovakvom načinu života jesu naravno bile finansije. Odatle sam i počeo gledajući kako bih mogao da smanjim cenu boravka negde. Najveći trošak je prebivalište, pogotovo ukoliko pokušavate da provodite vreme u nekom od popularnih evropskih gradova. Hoteli su grozno skupi, iznajmljivanje stana redovnim procedurama zahteva ogromne sume za početak i uglavnom minimum tromesečne periode. Airbnb je malo jeftiniji ali opet nije jeftin dok couchsurfing iako uslovno besplatan je jako nepouzdano rešenje za dugoročni boravak na jednom mestu.

Ne znam više ni kako sam stigao do toga da pomislim na spavanje u kamperu. Spajanje mobilnosti i smeštaja je stara priča, kamperi su korišćeni već ako ne i milenijum a onda u modernoj verziji motorizovanog pogona bar 50 godina. Krevet, WC, tuš, kuhinja, zar je moguće da je tako lako? I nije baš. Ona standardna krilatica “Dobro drži cenu!” u svakom razgovoru sa prodavcima da li polovnih da li novih automobila važi posebno za kampere. Pored činjenice da apsolutno najjeftiniji košta nov 35 hiljada eura, čini se da se sa godinama ponašaju kao vino pa imam osećaj kao da im cena raste. Posle 10-15 godina korišćenja isti takav je možda izgubio 50% cene, što je i dalje bilo daleko više od onoga što sam budžetirao. Pride tokom istraživanja kamperisanja shvatio sam da ne možete tek tako da se parkirate na bilo koje parking mesto i prebivate tamo, elem u većini evropskih gradova to se smatra za ilegalnu aktivnost i policija nema problema da vam zakuca na prozor u pola noći. Da bi problem bio još veći, ukoliko biste hteli da se parkirate u neki od kampova za to ćete morati da platite 20-30 eura po danu, što će vam naravno doneti i neke prednosti kao što su struja, voda, odvod za sivu materiju (pipi i kaka) a navodno i određen nivo bezbednosti. Ma nisam hteo ni to da plaćam, jer eto suviše je lako ali i podiže mesečne troškove drastično.

Desilo se da sam lutao sajtovima raznih kampera koji opisuju svoje avanture kada sam naleteo na izraz “vandwelling”. Pokušavajući da proniknem u detalje izraza shvatio sam da postoji podgrupa ljudi koji žive u svojim vozilima koja nisu u osnovi namenjena za to. Od automobila, preko kombija pa sve do kamiona, svi su se nekako snalazili, neki sa više a neki sa manje komfora i podmirivanja osnovnih potreba u svom vozilu. U tom periodu sam ukapirao da neki od njih praktikuju takozvani stealth-camping na osnovu kojeg ja i definišem DUK. Mogucnost da se parkirate negde u gradu gde niko neće pomisliti da vi spavate u istom i ne odskačete od okoline je smisao ove vrste kampovanja. To bi značilo da mogu da se parkiram u gradu besplatno i ne plaćam ništa za boravak. Sviđa mi se. Elem ljudi to rade na raznorazne načine od kojih se meni najviše svidela ideja korišćenja transportnog kombija sa ručno napravljenim krevetom. OK, imam gde da džabe spavam, ali imam i druge potrebe zar ne?

Sa rešenim smeštajem, trebalo je dalje pristupiti higijeni i ishrani. Kako sam imao nameru da mi i inicijalna investicija bude što je moguće manja odbacio sam mogućnost ugradnje kuhinje i kupatila u kombi. Lista problema koje sam morao da rešim na kreativan a jeftin način su:

  • Potreba za toaletom (tokom dana još nekako, ali šta sa prvom jutarnjom potrebom?)
  • Potreba za tuširanjem, brijanjem i pranjem zuba
  • Pranje odeće i posteljine
  • Skladištenje hrane
  • Priprema hrane
  • Pranje posuđa

Teretana! Da ne kažem fitnes centar. Ukoliko bih bio parkiran negde blizu fitnes centra mogao bih odmah ujutro da uskocim, obavim toalet, trening, tusiranje, brijanje, zube a i da malo budem među ljudima. Mesečna pretplata sa neograničenim pristupom bi mi omogućila da tokom dana uvek mogu da se sredim, odmorim, možda napunim baterije za telefone, laptop i kameru. Ne vidim ništa što bi moglo da se vidi kao negativno tu. Na kraju krajeva možda bih mogao da se ogrebem za besplatno ili jeftino pranje veša.

Naravno kad bi sve bilo tako lako brzo bih imao sve rešeno, ali da razmotrim alternative za neke od stavki u pređašnjem pasusu. Punjenje baterija je uglavnom moguće u svim javnim bibliotekama i kafićima a negde ćete uspeti da se ogrebete i za internet. Po pitanju pranja odeće i posteljine, u svim većim gradovima postoje mesta gde ćete za određenu sumu para moći da operete i osušite veš.

Zbog činjenice da ne bih imao nikakvu kuhinju i vrlo osnovnu mogucnost pripreme hrane bilo koje vrste, morao bih da se ozbiljno pozabavim planiranjem. Ukoliko počnem od pretpostavke da će prosečna temperatura u centrali (kombi-karavanu) biti standardizovana “sobna” tj. 19-20 stepeni činjenica je da bi skladištenje hrane uopšte, a pogotovo termički osetljive, biti izazov. Prvo što mi pada na pamet je da bi verovatno kombinacija sirove i rehidrirane hrane mogla da bude odgovor.  Kako sam proučavao razne tipove ishrane, hranljivost različitih namirnica i bitnost učestalosti ishrane mislim da bih mogao da izdizajniram prihvatljivo jeftin a zdrav meni koji ne bi zahtevao posedovanje kuhinje.

Primer ishrane u jednom danu:

  • Doručak: UH (ugljeni hidrati) banane ili ovsene sa vodom ili mlekom
  • Ručak: UH pasulj iz konzerve koji pride ima i proteina, proteini konzerva sardine ili tofu
  • Večera: proteini sardine, tofu, masti avokado
  • Tokom celog dana: sirovo povrće ili voće

Naravno neki od obroka mogu da budu zamenjeni za kupovni obrok, u većini situacija bih preferirao azijski fast-food jer su uglavnom porcije veće i sadrže dosta povrća. Iz iskustva znam da su voljni da izostave UH (rižu) i dodaju povrća i malo mesa pa se može kombinovati zavisno od potreba tog dana.

Osim do sada pomenutog, izvor pijaće vode je isto tako bitan kako ne bi novac trošili bez potrebe na flaširanu vodu. U nekim gradovima postoje inicijative koje mapiraju javne česme kao i restorane i kafiće koji su spremni da vam napune flašu vode iz česme.

Iako sam pomenuo problematiku parkiranja, stvar uopšte nije tako jednostavna kao na prvi pogled. U popularnim gradovima mogućnost da se besplatno parkira je uglavnom obrnuto proporcionalna sa bezbednošću u kraju gde se parkira. Tokom dana možda i nije toliki problem parkirati jer u većini tržnih centara imate slobodna parking mesta gde će vaše vozilo biti bezbedno a lako ćete moći gradskim prevozom da dođete do popularnih delova grada. Postoji naravno i alternativa da možda negde iznajmite zatvorenu garažu čime biste sebi obezbedili dozu privatnosti i bezbednosti kada spavate ili kad niste u vozilu.

I kao i svakog puta, do sledećeg puta.

 

BS:MS

Branko Santo MikroStar

Živeti život u skladu. U skladu sa ličnošću koja ispunjava ovo ljudsko telo. Eto to je moja želja.

Celog života, kako smo i naučeni, jurimo ciljeve. Velike napore ulažemo, i velike žrtve prihvatamo kao sasvim normalne, ne bismo li dostigli zacrtano. A kada put nije pravolinijski, posustajemo, odustajemo, predomišljamo se i sputavamo. Jer trka u kojoj pobediš je zadovoljenje na kratko, i vrlo lako uskačemo u novu, da produžimo agoniju borbe.

Smršaću 20 kila do kraja godine.

Završiću fakultet.

Naći ću bolji posao.

Naučiću da sviram gitaru.

Sama pomisao cilja, napora, neminovnog razočaranja, počinjanja-odustajanja-nastavljanja, frustracije, pa čak i uspeha je stresna. Svaki ispunjen cilj, svako veče slavlja opijen uspehom donosi samo mamurno jutro i pitanje “I šta sada?”

A šta kada bih živeo život po svojim pravilima, i kada bi takav život bio i početak i put do uspeha i cilj a i nagrada? Da li bi svaki tren bio ono za čim se traga? Biti ono što jesi i od toga stvoriti dobar život, to je ideal.

Tu negde na polovini svog života odlučio sam da probam da budem ja, i da vidim gde će me put odvesti.

Zbog svega toga i ovo otvaranje duše, da omogućim sebi da svojim postojanjem onakav kakav jesam ostvarim samoodrživost. Kada sam sabrao to ko sam i sta znam i umem, shvatio sam da se moja želja za geografskom i vremenskom nezavisnošću ne slaže sa sadašnjim ostvarivanjem finansjiskih prihoda. Morao sam tako da potražim unutar sopstvenih okvira novi mogući izvor prihoda. Na kraju shvatio sam da je možda i jedina kompatibilna aktivnost stvaranje sadržaja.

Tako i dolazimo do samog naslova ovog teksta “Branko Santo MikroStar”. Živeći svoj život, pokušaću da ostvarim prihode uz pomoć stvaranja sadržaja i distribuiranjem istog preko interneta. Očekujem da ću objavljivati slike, tekstove, video snimke i ko zna šta još i da ću u nekoj budućnosti moći da se oslonim na te aktivnosti kao primarne generatore prihoda u mom životu.

Zašto MikroStar? Mislim da nije obavezno da se postane SuperStar da bi se ostvario ovakav život. U nekoj ideji MikroStarstvo nosi sa sobom neke pozitivne aspekte SuperStarstva ali je imuno na negativne.

Do sledećeg puta.

BS:MS