Zgodna a nezgodna ženska

Jezička nelogičnost. Da ženska bude i zgodna i nezgodna u isto vreme?

Svi znamo zgodne ženske. Ulepšaju čoveku dan. I žene vole da vide zgodne ženske. Pogotovo kada je zgodnoća rezultat rada. Zgodna ženska mora da se poštuje jer ona je simbol. I dok je jedan pridev fizički, drugi je karakterni. A šta onda sa nezgodnom ženskom? Bogami i njih moramo da poštujemo. Ne ulepšaju ti dan, ali vreme se uspori kada su tu. Jer i nezgodna ženska je simbol! Ne želiš da joj se zameriš, jer ode glava.

A najbolje ženska je zgodna a opet nezgodna. Uzdahneš kad prilazi a odahneš kad odlazi.

BS:MS

Ali ti mene ne razumeš!

Jeste, živimo svi različite živote. Možda i nismo najsposobniji komunikatori. Ali mislim da je najveći problem naše (ko god to bili mi) komunikacije u stvari emocija.

Kao so na svežu ranu, tako i u razgovoru možemo da čujemo komentar koji dopire do kostiju. Zatvaranje, uzvraćanje udarca ili opravdanje je najčešći odgovor. Ali ti mene ne razumeš! Automatski ste dali sebi opravdanje zašto se ne priča o tome, uzvratili udarac jer oni vas ne razumeju i zatvorili diskusiju. Zar je moguće da dve odrasle osobe ne umeju da kažu ono što stvarno misle na način koji je razumljiv? Da li ne treba da diramo rane? Ili možda se samo ne hvatamo u koštac sa problemima.

Možda te i ne razumem, ali pokušaj molim te da mi objasniš.

Mislim da me ne razumeš, ali ako bi me saslušao/la do kraja, pokušao bih da objasnim.

Često svi dolazimo u situaciju da pomislimo ili kažemo “Lako je njemu/njoj!”. Ali da li stvarno znamo kroz šta prolaze? Ne smemo potcenjivati tuđi bol i muku. Jer sve nas bole različite rane. Kako roditelja boli što se dete nije još vratilo kući, tako i dete boli kada roditelj ne odobri izlazak. Nekom je lakse podneti slomljenu nogu nego slomljeno srce, ili obrnuto.

Otvorimo uši da saslušamo. Otvorimo um da razumemo. Otvorimo srce da ne osuđujemo. Svet će biti mnogo lepši.

 

BS:MS

Zašto je Isak Asimov bitan?

Već vidim armiju ljubitelja naučne fantastike kako dižu pogled prema nebu i zahvaljuju se zvezdama što su im podarile jednog od najpoznatijih autora. Čitao sam nekoliko njegovih knjiga (Foundation serija) a i pogledao sam Vila Smita u ekranizaciji “I, robot”.

Ali ne pišem ovo da bih vam predstavio pisca i njegova dela, ali možete pročitati više o njemu u New York Times članku iz 1969. ili na Vikipediji. Nisam tu da vas barim kako treba da čitate naučnu fantastiku. Tu sam da vam predstavim monstruma produktivnosti, Isaka Asimova (Isaac Asimov). Čovek je napisao ili uređivao skoro 500 knjiga i pretpostavlja se oko 90.000 pisama i razglednica.

Svako od nas ima 24 sata tokom jednog dana. Mi biramo kako ćemo da ih iskoristimo. Naravno da je otpor veliki i da se moramo odupreti jeftinim zabavama. Uključim li računar ujutro, mogu da zaboravim na čitanje knjiga. Krenem li da pogledam jednu epizodu serije uz ručak, ode mast u propast. A kako samo ogladnim čim sednem da uradim nešto, i setim se da moram konačno da usisam i stavim veš da se pere. Kada bih peglao, mogao bih i da gledam seriju a ipak radim nešto korisno.

Disciplina je mišić. Mora se trenirati ako želimo vrhunske rezultate. I ne može jedan trening mesečno da vas dovede do uspeha. Niti će jedan mesec treninga godišnje da nadoknadi manjak koji se tako lako stvara. Postoje razne tehnike i o njima treba pričati, i učiti kako da bolje odložimo ili preskočimo izazovne “slatkiše” koji nam odvlače pažnju od bitnih stvari. Ali o tome neki drugi put.

Isak je pisao ne samo kratke priče i romane. Članke za naučne časopise pa čak i knjige o temama poput fizike, matematike, istorije, hemije i delima Vilijama Šekspira. Kada bi se zaglavio na delu priče, promenio bi šta piše i dopustio sebi da se regeneriše. Paralelno je imao po dvadesetak aktivnih radova, tako da je uvek mogao da se prebaci na delo za koje u tom trenutku ima motivacije i inspiracije.

Izgovori. Sama reč zvuči tužno i poražavajuće. Prihvatiću svoje neuspehe, neću tražiti izgovore. Otvoreno ću sebi priznati zašto se nešto desilo, a kada stvari nazovete pravim imenom promena je neminovna.

 

Kada se uklone sve laži i kada prestane skrivanje ostaje nam samo da nešto uradimo po tom pitanju. Isak je pokazao koliko može da se postigne kada uložite maksimalni napor i imate gvozdenu disciplinu.

Koliko vi želite da uspete?

BS:MS

Emigracija: dobra, loša, zla

Kakav naslov, mislim da i pre početka pisanja moram sebe da nagradim minutom tišine i tokom tih 60 sekundi se iznova oduševljavam svojom dovitljivošću, dubinom i nadasve mudrošću.

Mislim da u osnovi svi znamo šta je emigracija, svi imamo nekog ko je bio, jeste ili će biti emigrant ili u emigraciji. Nije bitno ko ste ili ko su vaši, činjenica je da, ukoliko se glavni akteri hiljada paralelnih priča pitaju, oni će što pre biti izvan granica domovine. Niko od nas ne zna šta stvarno čeka ni prosečnog emigranta pa ni pojedinačnog ukoliko imate nekog na umu. Možemo svašta da pretpostavimo i možemo da ponavljamo toliko puta ispričane priče o tipičnoj emigraciji. I ne, neću vas smarati istima. Ne nije ono šta ste zamislili, pogotovo ako ste puno razmišljali.

Dobra strana emigracije…

U svakom od nas, veliki deo naše ličnosti i obrazaca ponašanja su ogledalo okruženja u kojem smo odrasli. Tokom vremena usvojimo neke stvari kao normalne, pa čak i neke stvari koje osećamo da možda nisu potpuno deo onoga ko smo stvarno mi. Ali realnost je takva, ako svi prate isti obrazac, rizično je biti “sa druge planete”. Promena okruženja vam dopušta da kao prvo osetite drugačije norme ponašanja i vidite da li vam one odgovaraju. Možda ste bili zarobljenik svog okruženja i sada možete da konačno raširite vaša krila i poletite u visine, a možda i ne. Moguće je da će vas novo okruženje gušiti, da će biti kao zidovi koji su svakim danom sve bliži jedan drugom. I jedino melem domovine može da ih natera da se rašire, možda. Ovo ili ono, naše ili njihovo, nije ni posebno bitno. Otkrivanje vaših koordinata na ravni kulturoloških varijacija može da bude samo korisno, jer tada možete da se borite za vašu poziciju u okruženju koje vam odgovara. A to ne biste mogli da se niste spakovali i zaputili preko granice poznatog.

Loša strana emigracije…

Jednom kada istina izađe na videlo, nema više bežanja. Ako želite da baratate realnim svetom i da svoje veštine uporedite na tržištu morate nešto da uradite. Naravno da biste to mogli i kod kuće, ali odlaskom uklanjate pomoćne točkove okruženja. Kako ste apsolutno sami u toj avanturi svaki udarac ide ka vama, i nema šta, ni ko da ga ublaži. U stvari, otići i biti negde drugde je teže nego ostati.

Zla strana emigracije…

Posle gomile udaraca, godina borbe i mentalno-emotivnih ožiljaka, konačno se nosite sa novim svetom u kojem živite. Niste lokalac, ali znate dosta ljudi. Znate koja su dobra izletišta i da li je ok izuvati se ispred stana. Navikli ste se na dobar gradski saobraćaj. Ali jezik i dalje zapinje, i vidite da je velika većina vaših prijatelja u stvari sastavljena od sunarodnika i sapatnika i bliskih nam zemalja. Jer mi se kao razumemo. Živite i dalje izvan društva države koju već vidite jednim delom kao svoju. A kad ste u kontaktu sa nekim iz domovine, vidite da vas ne razumeju, ne slušaju a puno njih vas je i zaboravilo. Ni na nebu ni na zemlji.

 

Niko nema prave odgovore. Ali ima dosta pitanja o tehnikalijama i osnovama emigracije. Ja sam pokusao u nekoliko videa da objasnim osnove emigracije onako kako ih ja vidim. Ukoliko imate neka pitanja na koja mislite da bih mogao odgovoriti slobodno ostavite komentar ili napisite na FB stranici.

 

 

 

 

BS:MS

Pitanja i odgovori

Uvek su me u životu više interesovala pitanja. Jer pitanje nastavlja da postoji, koliko god ga mi postavljali. Odgovor je konačan i neminovno pogrešan. Pitanja su večna i uvek sveža, adaptiraju se promenama u okruženju i svesti kako postavljača tako i primalaca. Odgovori su slepa ulica, tu se priča završava.

Ako tražim odgovore, stresira me što ih nemam. Ako nađem odgovore, nervira me što nisu ono što sam očekivao. Kada sam daleko od odgovora, smara me daljina. Kada sam blizu odgovora guši me težina poslednjeg koraka.

Samo pitanje, može biti odgovor, koji odgovara na moje pitanje.

BS:MS

 

Ego stvaraoca

Ne marim mnogo za egoiste. A svaki sadržaj koji je stvoren, je morao to biti od strane nekog sa egom. Jer ne postoji osoba koja stvara sadržaj koji se neće konzumirati. Ukoliko neko izvan moje glave ne bude izložen ovoj ideji, ona i ne postoji. Ego ili sadržaj, nije tako bitno, koji je bio prvi. Onog trena kada imamo po jedan od oba, samo je pitanje u kom smeru će spirala ići. Ima li ona samo jednu dimenziju ili ih postoji beskonačno?

Kada stvaraš, proces može biti nagrada za sebe ali krajnji cilj je konzumiranje stvari stvaraoče. Kao što kuvar može da jede svoj kolač, možeš i ti da konzumiraš svoj sadržaj. Nije tvoj kolač ništa manje ukusan, ako ga samo ti jedeš. Ali tada puni samo stomak, dok srce žudi za povratnom informacijom.

BS:MS

 

Čekajući da se voćkice slože

Zvuk točka za rulet, slot aparata, kockice ili tipke F5 na tastaturi. Čekajući vašu veliku stvar u životu. Da li je to odgovor na vašu prijavu za posao, devojka koja je rekla da će se javiti večeras za grad ili su to rezultati izbora koji nikako da iskoče na sajtu vaših omiljenih medija? Sve to nije tako pravo ni bitno. Dokle god mi čekamo čekajući, stvari na koje ne možemo da utičemo, mi smo već izgubili. Nije izašla naša boja, niti su nam se složile voćkice a ni devojka nije nazvala. Nekada imam osećaj kao da beskonačno čekam, kao ona dva glupandera na raskršću u onoj lektiri. I samo čekanje me nervira a nervira me i rezultat pa kakav god da je. Dan posle izbora gledam ono moje iskrzano F5 i mislim se, zašto ja provedoh ceo dan prateći izlaznost, popodne zatvaranja i izjave sa birališta. Oko ponoći polemišući na internetu sa neznancima podložnim istim problemima pitam se zašto su mi suve oči.

Čekanje je postala aktivnost za sebe. Čekam platu, čekam bolja vremena, čekam ručak ili poštara. Čekam čekanje. Najomraženiji dan sedmodnevnog perioda u kalendaru je uvek bio onaj poslednji, nedelja. Iako sam imao ceo dan za sebe, baš sam mrzeo ponedeljak, i sa posebno namreškanim licem sam ga čekao misleći da možda ako bih uspeo da usporim ovaj dan, taj ponedeljak nikad neće doći.

BS:MS