Teorija: Dugoročno Urbano Kampovanje (DUK)

TL;DR (too long; didn’t read):

  • Hteo da budem dugoročni turista, nisam imao para
  • Shvatio da je najveći trošak smeštaj, ukapirao da bih mogao da spavam u kombiju
  • Istražio logistiku i shvatio da može tako da se živi pa i dugoročno

 

Kada izmislite izraz, onda treba i da ga prisvojite. Ovim objavljujem da sam vlasnik izraza Dugoročno Urbano Kampovanje ili u skraćenoj verziji DUK (izgovara se kao BUK-va).

Napomena “Teorija” na početku imena članka naglašava da nije primenjeno znanje već nešto što je proizašlo isključivo iz ideja i sakupljanja informacija. Obrađivanjem i diskutovanjem istih sa ljudima koji su imali snage i živaca da ih saslušaju. A ponegde su i pomogali, ubacujući grumenje mudrosti kao filtere kako bi teorija imala dodira sa realnošću.

Dugoročno – 30+ dana

Urbano – u urbanim sredinama, gradovima

Kampovanje – spavanje i boravak bez iznajmljivanja prenoćišta

Sama filozofija DUK-a se zasniva na uštedi tokom dugoročnog turizma sa minimalnim negativnim uticajem na kvalitet života. Gornja granica dužine nije postavljena i neko bi mogao verovatno na takav način i godinama da živi.

Živeti turističkim životom 5 dana u nepoznatom gradu je baš super. Sve je novo, jurcate unaokolo da biste videli sve moguće turističke lokacije, da probate sve moguće zakuske i aperitive i da napunite memoriju telefona fotografijama koje će na žalost brzo pasti u zaborav. Ali kada bi 5 bilo 50 a vi po ceo dan slobodni, taj grad bi postao vaš i mogli biste da osetite vibraciju i način života koji vam kao turisti neće biti dostupan.

Najveći problem na koji sam naleteo kada sam počeo da razmišljam o ovakvom načinu života jesu naravno bile finansije. Odatle sam i počeo gledajući kako bih mogao da smanjim cenu boravka negde. Najveći trošak je prebivalište, pogotovo ukoliko pokušavate da provodite vreme u nekom od popularnih evropskih gradova. Hoteli su grozno skupi, iznajmljivanje stana redovnim procedurama zahteva ogromne sume za početak i uglavnom minimum tromesečne periode. Airbnb je malo jeftiniji ali opet nije jeftin dok couchsurfing iako uslovno besplatan je jako nepouzdano rešenje za dugoročni boravak na jednom mestu.

Ne znam više ni kako sam stigao do toga da pomislim na spavanje u kamperu. Spajanje mobilnosti i smeštaja je stara priča, kamperi su korišćeni već ako ne i milenijum a onda u modernoj verziji motorizovanog pogona bar 50 godina. Krevet, WC, tuš, kuhinja, zar je moguće da je tako lako? I nije baš. Ona standardna krilatica “Dobro drži cenu!” u svakom razgovoru sa prodavcima da li polovnih da li novih automobila važi posebno za kampere. Pored činjenice da apsolutno najjeftiniji košta nov 35 hiljada eura, čini se da se sa godinama ponašaju kao vino pa imam osećaj kao da im cena raste. Posle 10-15 godina korišćenja isti takav je možda izgubio 50% cene, što je i dalje bilo daleko više od onoga što sam budžetirao. Pride tokom istraživanja kamperisanja shvatio sam da ne možete tek tako da se parkirate na bilo koje parking mesto i prebivate tamo, elem u većini evropskih gradova to se smatra za ilegalnu aktivnost i policija nema problema da vam zakuca na prozor u pola noći. Da bi problem bio još veći, ukoliko biste hteli da se parkirate u neki od kampova za to ćete morati da platite 20-30 eura po danu, što će vam naravno doneti i neke prednosti kao što su struja, voda, odvod za sivu materiju (pipi i kaka) a navodno i određen nivo bezbednosti. Ma nisam hteo ni to da plaćam, jer eto suviše je lako ali i podiže mesečne troškove drastično.

Desilo se da sam lutao sajtovima raznih kampera koji opisuju svoje avanture kada sam naleteo na izraz “vandwelling”. Pokušavajući da proniknem u detalje izraza shvatio sam da postoji podgrupa ljudi koji žive u svojim vozilima koja nisu u osnovi namenjena za to. Od automobila, preko kombija pa sve do kamiona, svi su se nekako snalazili, neki sa više a neki sa manje komfora i podmirivanja osnovnih potreba u svom vozilu. U tom periodu sam ukapirao da neki od njih praktikuju takozvani stealth-camping na osnovu kojeg ja i definišem DUK. Mogucnost da se parkirate negde u gradu gde niko neće pomisliti da vi spavate u istom i ne odskačete od okoline je smisao ove vrste kampovanja. To bi značilo da mogu da se parkiram u gradu besplatno i ne plaćam ništa za boravak. Sviđa mi se. Elem ljudi to rade na raznorazne načine od kojih se meni najviše svidela ideja korišćenja transportnog kombija sa ručno napravljenim krevetom. OK, imam gde da džabe spavam, ali imam i druge potrebe zar ne?

Sa rešenim smeštajem, trebalo je dalje pristupiti higijeni i ishrani. Kako sam imao nameru da mi i inicijalna investicija bude što je moguće manja odbacio sam mogućnost ugradnje kuhinje i kupatila u kombi. Lista problema koje sam morao da rešim na kreativan a jeftin način su:

  • Potreba za toaletom (tokom dana još nekako, ali šta sa prvom jutarnjom potrebom?)
  • Potreba za tuširanjem, brijanjem i pranjem zuba
  • Pranje odeće i posteljine
  • Skladištenje hrane
  • Priprema hrane
  • Pranje posuđa

Teretana! Da ne kažem fitnes centar. Ukoliko bih bio parkiran negde blizu fitnes centra mogao bih odmah ujutro da uskocim, obavim toalet, trening, tusiranje, brijanje, zube a i da malo budem među ljudima. Mesečna pretplata sa neograničenim pristupom bi mi omogućila da tokom dana uvek mogu da se sredim, odmorim, možda napunim baterije za telefone, laptop i kameru. Ne vidim ništa što bi moglo da se vidi kao negativno tu. Na kraju krajeva možda bih mogao da se ogrebem za besplatno ili jeftino pranje veša.

Naravno kad bi sve bilo tako lako brzo bih imao sve rešeno, ali da razmotrim alternative za neke od stavki u pređašnjem pasusu. Punjenje baterija je uglavnom moguće u svim javnim bibliotekama i kafićima a negde ćete uspeti da se ogrebete i za internet. Po pitanju pranja odeće i posteljine, u svim većim gradovima postoje mesta gde ćete za određenu sumu para moći da operete i osušite veš.

Zbog činjenice da ne bih imao nikakvu kuhinju i vrlo osnovnu mogucnost pripreme hrane bilo koje vrste, morao bih da se ozbiljno pozabavim planiranjem. Ukoliko počnem od pretpostavke da će prosečna temperatura u centrali (kombi-karavanu) biti standardizovana “sobna” tj. 19-20 stepeni činjenica je da bi skladištenje hrane uopšte, a pogotovo termički osetljive, biti izazov. Prvo što mi pada na pamet je da bi verovatno kombinacija sirove i rehidrirane hrane mogla da bude odgovor.  Kako sam proučavao razne tipove ishrane, hranljivost različitih namirnica i bitnost učestalosti ishrane mislim da bih mogao da izdizajniram prihvatljivo jeftin a zdrav meni koji ne bi zahtevao posedovanje kuhinje.

Primer ishrane u jednom danu:

  • Doručak: UH (ugljeni hidrati) banane ili ovsene sa vodom ili mlekom
  • Ručak: UH pasulj iz konzerve koji pride ima i proteina, proteini konzerva sardine ili tofu
  • Večera: proteini sardine, tofu, masti avokado
  • Tokom celog dana: sirovo povrće ili voće

Naravno neki od obroka mogu da budu zamenjeni za kupovni obrok, u većini situacija bih preferirao azijski fast-food jer su uglavnom porcije veće i sadrže dosta povrća. Iz iskustva znam da su voljni da izostave UH (rižu) i dodaju povrća i malo mesa pa se može kombinovati zavisno od potreba tog dana.

Osim do sada pomenutog, izvor pijaće vode je isto tako bitan kako ne bi novac trošili bez potrebe na flaširanu vodu. U nekim gradovima postoje inicijative koje mapiraju javne česme kao i restorane i kafiće koji su spremni da vam napune flašu vode iz česme.

Iako sam pomenuo problematiku parkiranja, stvar uopšte nije tako jednostavna kao na prvi pogled. U popularnim gradovima mogućnost da se besplatno parkira je uglavnom obrnuto proporcionalna sa bezbednošću u kraju gde se parkira. Tokom dana možda i nije toliki problem parkirati jer u većini tržnih centara imate slobodna parking mesta gde će vaše vozilo biti bezbedno a lako ćete moći gradskim prevozom da dođete do popularnih delova grada. Postoji naravno i alternativa da možda negde iznajmite zatvorenu garažu čime biste sebi obezbedili dozu privatnosti i bezbednosti kada spavate ili kad niste u vozilu.

I kao i svakog puta, do sledećeg puta.

 

BS:MS